KRAH PREGOVORA U BRISELU: Lideri EU nemaju rešenje za korišćenje ruske imovine! Belgija i dalje ne daje pristanak, Moskva zapretila!

Sve je utihnulo, konačna odluka u petak

Dok su lideri na zatvorenom sastanku, diplomate nisu dobile izveštaje iz sale. Niko ne zna kako su predlozi primljeni ili šta se može kuvati iza zatvorenih vrata. Četiri nacionalna zvaničnika rekla su za Politiko da je sve tiho otkako je sednica nastavljena posle večere.

Međutim, činjenica da nisu morali da izađu i masovno se konsultuju sa pomoćnicima, prema rečima jednog izaslanika, znači da se verovatno postiže napredak. Ostaje da se vidi da li će morati da se vrate sutra da formalizuju dogovor.

Orban: Uzimanje ruskog novca za Ukrajinu je objava rata

Premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da bi konfiskacija ruske imovine zarad finansiranja Ukrajine bila objava rata.

"Uzimanje novca jedne strane i davanje drugoj, uvuklo bi EU u sukob. To se ne sme desiti. Srećom, nisam jedini koji to tako vidi", istakao je Obran novinarima u Briselu.

Diskusije u ograničenom formatu

Lideri i dalje održavaju večere na kojima razgovaraju o finansiranju za Ukrajinu. Prestonice i zvaničnici jednoglasno tvrde da je ovo pitanje dana i da niko neće moći da ode dok se ne pronađe rešenje.

Diskusije se vode u ograničenom formatu - bez telefona i skoro svi asistenti su isključeni iz razgovora. To će biti ključni test najnovijih predloga Komisije, osmišljenih da umire Belgiju, koji predviđaju neograničene garancije u slučaju sudskog spora ili odmazde.

Diplomate iz nekoliko velikih ekonomija izrazile su zabrinutost zbog ovih ustupaka, a kada lideri budu mogli ponovo da se konsultuju sa svojim savetnicima, imaćemo osećaj da li se može pronaći put napred.

Nema razumevanja za zahteve Belgije

Nema mnogo razumevanja za zahteve Belgije za neograničene finansijske garancije za paket od 210 milijardi evra za Ukrajinu, prema rečima trojice diplomata - od kojih je jedan nazvao tu ideju „ubicom sporazuma“.

U najnovijem nacrtu zaključaka sa današnjeg Evropskog saveta pominju se „puna [i neograničena] solidarnost i podela rizika“, ali reči u zagradama verovatno neće preživeti noć.

Malo zemalja bi rado pretvorilo svoj nacionalni budžet u neograničen izvor novca iz kojeg bi Belgija mogla da crpi, piše Politiko.

Prioriteti EU za 2026. godinu

Lideri institucija EU predstavili su svoje zajedničke prioritete za 2026. godinu, ističući da će se fokusirati na predlaganje zakona za jačanje konkurentnosti Evropske unije i njene odbrane, kao i na sledeći dugoročni budžet EU.

Planovi su objavljeni u zajedničkoj deklaraciji koju su potpisale predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednica Parlamenta Roberta Mecola i danska premijerka Mete Frederiksen, koja predstavlja dansko predsedavanje Savetom EU, na marginama samita Evropskog saveta.

Ništa od dogovora u Briselu

Lideri zemalja Evropske unije posle prvog dana Samita u Briselu, nemaju rešeno pitanje o korišćenju ruske imovine, a čak se i banka Rusije ne pominje u izjavi nakon pregovora, prenela je RIA Novosti.

Saopštenje počinje odmah sa drugim poglavljem posvećenim Bliskom istoku, pa ruski mediji pretpostavljaju da prva koja se odnosi na finansiranje Ukrajine nije objavljena zbog nedostatka saglasnosti.

Prema dokumentu, ona treba da sadrži tri tačke.

Treće poglavlje govori o bezbednosti i odbrani EU, četvrto o višegodišnjem finansijskom planu, peto o proširenju EU, šesto o migracijama, a sedmo uključuje manje značajna pitanja.

Ranije u četvrtak, šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da lideri neće napustiti sastanak dok ne pronađu rešenje za finansijsku podršku Kijevskom režimu u naredne dve godine.

Puno sastanaka "po ćoškovima"

Lideri su do sada izbegavali najspornija pitanja za zajedničkim stolom, dok se prava aktivnost odvija na marginama samita.

Evropska komisija, Belgija i Nemačka održale su sporedni sastanak kako bi razgovarale o planu EU za zamrznutu rusku imovinu, rekao je zvaničnik evropske vlade. Ranije je Belgija predložila dokument od dve stranice, insistirajući na svom zahtevu za neograničenim garancijama od drugih zemalja.

Nemački kancelar Frifrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni takođe su održali bilateralni sastanak kako bi izgladili svoje razlike, rekao je isti zvaničnik. Ovo je verovatno referenca na kontinuirano protivljenje italijanskog premijera planu EU da zamrzne rusku imovinu i trgovinskom sporazumu Merkosura.

Lideri EU razgovaraju o novom kompromisu

Lideri EU proučavaju novu verziju zaključaka Saveta, zajedničkog saopštenja koje lideri izdaju nakon samita, a za koje Komisija očekuje podršku Belgije.

Najosetljiviji deo teksta, koji je Politiko video, odnosi se na „punu [i neograničenu] solidarnost i podelu rizika“, što bi trebalo da ublaži zabrinutost Belgije da je ne bi zaštitile druge članice EU ako Kremlj povrati zamrznuta sredstva.

Belgijski premijer Bart de Vever je više puta pozivao na neograničene finansijske garancije. Međutim, većina drugih vlada EU odbija da to prihvati, nevoljne da ponude ono što vide kao „blanko ček“.

Pregovori do duboko u noć, izuzetno napeta atmosfera

Samit lidera Evropske unije odvija se u izuzetno napetoj atmosferi, a očekuje se da će pregovori trajati do kasno u noć, otkrio je jedan diplomata EU. Prema njegovim rečima, ovo je „jedan od najtežih“ sastanaka do sada.

Tokom pauze u razgovorima, diplomata je novinarima potvrdio da su pregovori iza zatvorenih vrata bili „napeti“. „Na dnevnom redu su komplikovane teme, ali i komplikovane teme koje nisu na dnevnom redu“, dodao je, sugerišući da se razgovara i o pitanjima koja nisu zvanično objavljena.

Tramp: Približavamo se nečemu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da veruje da su razgovori o okončanju rata „bliži nečemu“. On je to rekao u Ovalnom kabinetu uoči sastanka američkih i ruskih zvaničnika ovog vikenda.

Tramp je takođe izrazio nadu u brz napredak na ukrajinskoj strani. „Nadam se da će Ukrajina brzo napredovati“, rekao je.

Zelenski stigao u Varšavu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sleteo je u Varšavu, odmah posle učešća na sastanku Evropskog saveta.

U petak će se sastati sa poljskim predsednikom Karolom Navrockim, a zatim će imati odvojene razgovore sa premijerom Donaldom Tuskom i parlamentarnim liderima.

Delegacije daleko od dogovora, priprema se plan B

Lideri Evropske unije postigli su dogovor o skoro svim ključnim stavkama dnevnog reda, od proširenja i Bliskog istoka do migracija, ali ih čeka duga noć jer najteže pitanje ostaje na stolu - finansiranje Ukrajine. Delegacije su još uvek daleko od dogovora, piše Politiko, pozivajući se na izjave evropskih zvaničnika.

U slučaju da pregovori propadnu, zvaničnici EU već istražuju pravni manevar kako bi zaobišli mađarsku blokadu. Taj alternativni plan bi omogućio zajedničko zaduživanje kako bi se pomoglo Ukrajini i zasnovan je na mehanizmu poznatom kao „pojačana saradnja“. Glavna opcija, korišćenje zamrznute ruske imovine, i dalje je na stolu, ali se suočava sa preprekama zbog belgijskih prigovora.

Grupa zemalja predvođena Italijom i Belgijom zalaže se za aktiviranje „pojačane saradnje“, što bi omogućilo Uniji da zaobiđe pravilo jednoglasnosti. Iako bi takav sporazum i dalje zahtevao odobrenje svih 27 zemalja članica, konačni aranžman bi podrazumevao da manja grupa zemalja učestvuje u finansiranju, isključujući Mađarsku.

Belgija predočila nove zahteve

Belgijska delegacija je predstavila svoje zahteve za podršku ključnom zajmu Ukrajini, koji treba da bude obezbeđen zamrznutom ruskom imovinom. Uslovi su navedeni u dokumentu od dve stranice o kome se raspravljalo tokom tehničkih razgovora na marginama samita, rekao je medijima jedan diplomata EU.

U novom dokumentu, koji je duži od prethodne verzije, Brisel traži zaštitu u obliku "blanko čeka". Oni zahtevaju garancije u slučaju da Kremlj odluči da ih tuži zbog korišćenja milijardi evra zamrznute ruske imovine koja se drži u Belgiji. Prema rečima diplomate, to je upravo zahtev kojem se druge države članice EU dugo protive.

Peskov: Ako bude eksproprijacije ruske imovine, biće recipročnog odgovora

Rusija će iskoristiti sve pravne mehanizme kako bi pozvala na odgovornost one koji budu odgovorni za moguću eksproprijaciju ruske imovine, izjavio je portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov.

U programu televizije „Rusija 1“, portparol šefa države rekao je da će svaka radnja povezana sa eksproprijacijom ruske imovine naići na recipročan odgovor, a odgovornost će snositi i oni koji su odluke donosili kolektivno, i oni koji su ih donosili pojedinačno, kao i oni koji su te odluke sprovodili.

EU blizu dogovora?

Lideri Evropske unije spremaju se da započnu ključne formalne razgovore o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine, nakon što je tačka dnevnog reda odložena kako bi se kupilo vreme za rešavanje prigovora Belgije. Uprkos početnom pesimizmu, sada postoji optimizam da se može postići dogovor, dok su razgovori o drugim važnim temama, kao što su dugoročni budžet i proširenje, prošli glatko, izveštava Politiko.

 Dva visoka zvaničnika EU upoznata sa diskusijama rekla su da su sada optimističniji da bi nacrt sporazuma mogao biti postignut već u četvrtak uveče, ili barem u ranim jutarnjim satima u petak, čime su preokrenuta pesimističnija očekivanja koja su preovladavala pre samita.

S druge strane, budućnost trgovinskog sporazuma sa Merkosurom ostaje neizvesna. Prema rečima dvojice diplomata EU, lideri se još nisu dotakli te teme i očekuje se da će o njoj razgovarati tokom večere. Ključno pitanje ostaje kako obezbediti podršku Italije i Francuske za sporazum, o kome bi se moglo glasati u petak.

Zvaničnici EU potvrdili su da su razgovori o drugim važnim stavkama dnevnog reda - koje uključuju dugoročni budžet i proširenje - protekli glatko i bez većih prepreka.

Litvanski predsednik: Kruže glasine da Mađarska daje neke predloge

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je na samitu da se nezvanično pričalo da Mađarska radi na alternativnim predlozima za finansijsku podršku Ukrajini. „U kulorima se priča da Mađarska iznosi neke predloge, ali ne želim da komentarišem te glasine“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, države članice će uskoro razgovarati o načinima za jačanje finansija Kijeva, a ishod tih pregovora je neizvestan. Naglasio je da će se „ili sve rešiti veoma brzo, ili bi se to moglo otegnuti mnogo duže“.

Nauseda je potvrdio da korišćenje zamrznute ruske imovine kao izvora sredstava i dalje nije isključeno. „Nije kao da su naši predstavnici i savetnici povukli crtu i rekli da proces više nije moguć“, objasnio je.

S druge strane, odlučno je odbacio mogućnost korišćenja duga EU garantovanog zajedničkim budžetom bloka, ocenjujući tu alternativu kao „veoma lošu“. Napomenuo je da bi takva odluka „zahtevala jednoglasnost... i naravno da bi to potencijalno moglo da se suoči sa otporom Mađarske“.

Bezbednosne garancije: Poznato šta radi ukrajinska vojska, a šta rade njeni saveznici - i uloga Amerike!

U međuvremenu, agencija Blumberg je objavila kako će izgledati bezbednosne garancije Zapada za Ukrajinu. Više o ulogama ukrajinske vojske, Evrope, ali i Amerike, možete čitati OVDE.

Lukašenko: "Orešnik" raspoređen u Belorusiji!

Kakav je stav Vašingtona?

Američki plan koji je procurio u javnost i koji poziva na povrat zamrznute ruske imovine Moskvi naveo je mnoge evropske lidere na zaključak da se Vašington protivi planu EU o zajmu za ratnu odštetu Ukrajini.

Međutim, stvarna je slika znatno složenija, s obzirom na to da su istaknuti američki zakonodavci podržali plan, dok je ministar finansija Skot Besent izrazio opreznu podršku kroz mehanizam grupe G7.

Iako je pregovarač Stiv Vitkof, kojeg je imenovao Tramp, navodno podržao ideju vraćanja imovine Rusiji u sklopu mirovnih pregovora, visoki ukrajinski zvaničnik naglašava kako "ovo nije zvanični stav SAD". Isti izvor dodaje da novije verzije nacrta mirovnog plana ne uključuju povrat imovine Rusiji.

Stav administracije dodatno je pojasnio ministar finansija Skot Besent. Prema ukrajinskom izveštaju o razgovoru između Besenta i ukrajinske premijerke Julije Sviridenko početkom decembra, američki ministar je izjavio: "Američka administracija neće podsticati niti ometati mehanizam zajma za reparacije. Sjedinjene Države će sačekati odluku EU i zavisno od nje, preduzeti dalje korake."

Takav se pristup poklapa i s decembarskom izjavom grupe G7, koja poziva na podršku "širokom rasponu opcija finansiranja za podršku Ukrajini, uključujući potencijalno korišćenje pune vrednosti ruske suverene imovine."

Kao konačna potvrda podeljenosti, ali i snažne podrške unutar SAD, stiglo je i pismo grupe od sedam američkih senatora - šest demokrata i jednog republikanca.

Oni su neposredno pre današnjeg sastanka Evropskog saveta pisali belgijskom ambasadoru u SAD, pozivajući Belgiju da se pridruži inicijativi za zajam.

Duboko u estonskim šumama, NATO postavlja zamku za Putina

Estonija je započela izgradnju mreže od 600 betonskih bunkera na granici s Rusijom. To je deo Baltičke odbrambene linije, slojevitog sistema za zaštitu istočnog krila NATO-a od moguće invazije.

EU i Belgija vode intenzivne pregovore

Na marginama samita EU vode se intenzivni pregovori između Evropske komisije i Belgije oko ključnog plana za pomoć Ukrajini korišćenjem 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine.

Kako navodi pet diplomata i zvaničnika EU upoznatih s razgovorima, belgijski premijer Bart de Vever traži čvršće finansijske garancije ostalih članica pre nego što pristane na plan.

Dok su lideri Unije raspravu o Ukrajini stavili niže na dnevni red, glavna diplomatska aktivnost sada se odvija u hodnicima. Dvojica diplomata potvrdila su kako De Vever povremeno napušta glavnu dvoranu kako bi održao bilateralne sastanke s kolegama.

Istovremeno, Evropska komisija ulaže poslednje napore kako bi uverila belgijskog premijera da su ponuđene garancije dovoljne za otklanjanje njegovih zabrinutosti, potvrdila su dva zvaničnika EU.

Gerasimov zapretio Americi: Slede protivmere

Rusija će preduzeti protivmere ako Sjedinjene Države odluče da nastave s nuklearnim testiranjima, upozorio je visoki ruski vojni komandant Valerij Gerasimov.

Njegova izjava dolazi u trenutku rastućih napetosti i neizvesnosti oko budućnosti kontrole naoružanja, s obzirom na to da ključni sporazum Novi START ističe početkom sledeće godine, prenosi ruska državna novinska agencija Interfax.

Gerasimov je naglasio kako Vašington još uvek nije odgovorio na ruske predloge o produženju ili zameni Novog START-a - sporazuma osmišljenog za ograničavanje strateškog nuklearnog naoružanja dveju sila. Trenutni sporazum ističe 5. februara 2026. godine, što ostavlja malo vremena za pregovore.

- Ako američka strana nastavi s tim testiranjima, uslediće odgovarajuće protivmere - izjavio je Gerasimov, jasno dajući do znanja da je Moskva spremna da reaguje na bilo kakve poteze Vašingtona koje smatra pretnjom.

Šefovi ruske i britanske tajne službe održali telefonski razgovor

Direktor ruske spoljnoobaveštajne službe Sergej Nariškin održao je telefonski razgovor s novim šefom britanske tajne službe MI6, Blejzom Metrevelijem, prenosi ruska državna novinska agencija Tass. Sam Nariškin potvrdio je da je do razgovora došlo, opisavši ga kao "prilično dugog".

- Pre nekoliko dana, imao sam prilično dug telefonski razgovor s novoimenovanim šefom MI6-a Metrevelijem - izjavio je Nariškin.

Takođe je dodao kako ruski obaveštajci službeno deluju u Londonu, dok službenici MI6-a imaju svoje predstavništvo u Moskvi.

Američki Senat usvojio novi vojni budžet

Fotografije sa samita u Briselu

Bivši britanski ambasador: Rusija aktivno radi na propasti EU samita o Ukrajini

Rusija preduzima aktivne korake kako bi samit lidera Evropske unije o Ukrajini doživeo propast, upozorava bivši britanski ambasador u Moskvi, ser Toni Brenton.

Istakao je kako u Briselu vlada "veliko oklevanje" među državama članicama koje se i same suočavaju s domaćim finansijskim problemima dok pokušavaju da osiguraju finansiranje Kijeva.

Na pitanje da li će Vladimir Putin i Rusija jednostavno čekati da vide hoće li samit propasti, Brenton je bio jasan.

- Ne samo da čekaju. Rade na tome da propadne - rekao je.

Kao primer naveo je direktne pretnje Moskve.

- Rusi su, na primer, zapretili da će zapleniti mnogo evropske imovine koja se trenutno nalazi u Rusiji. Govore "Vi uzmite naš novac, a mi ćemo uzeti vaš", što dodatno pojačava nervozu unutar EU.

Situaciju dodatno komplikuje i stav Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju sopstvene planove za zamrznutu rusku imovinu.

- SAD imaju sopstvene stavove o tome šta bi trebalo da se dogodi s imovinom, a navodno su i lobirali u pozadini govoreći "Nemojte to da činite, jer mi želimo taj novac kao deo našeg mirovnog plana". Dakle, to je nered - ocenio je Brenton.

Brenton smatra da bi EU mogla da pribegne svojoj uobičajenoj strategiji kada se nađe pred naizgled nerešivim problemom.

- Tradicija EU, kada se suoči s nemogućim problemom, jeste da se pozabavi malim delom toga i "gura problem pred sobom" - dodaje.

Sugerisao je kako bi konačni dogovor mogao da rezultira paketom pomoći Ukrajini od 50 milijardi dolara, umesto prvobitno predviđenih 200 milijardi, čime bi se kupilo vreme, ali ne i rešio ključni problem.

Zelenski: Iskoristite rusku imovinu za odbranu, ne bojte se pretnji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nakon današnje konferencije za medije u Briselu, oglasio se na društvenim mrežama kako bi dodatno pojasnio svoj poziv na korišćenje zamrznute ruske imovine za odbranu od agresije.

U nizu objava na platformi Iks, ponovivši ključne poruke iz svog govora pred Evropskim savetom, Zelenski je poručio kako je Rusija izgubila "sve što je pokušala da iskoristi da preti ili slomi" Kijev i Evropu.

- Ako smo svi postigli toliko toga, kako onda Evropska unija sada može da se slomi? - upitao je.

Prema njegovim rečima, odluka o korišćenju ruskih sredstava jedna je od najvažnijih pred Unijom.

- Odluka koja je sada na stolu - odluka o potpunom korišćenju ruske imovine za odbranu od ruske agresije - jedna je od najjasnijih i moralno najopravdanijih odluka koje se ikada mogu doneti.

Zelenski je naglasio kako to mora biti suverena odluka Evrope, a ne nekoga od spolja i da će ona s vremenom dokazati svoju ispravnost. A ako ili kada ova odluka bude doneta o potpunom korišćenju ruske imovine za odbranu od ruske agresije, tada će svima s vremenom postati jasno - ovo je bio pravi izbor i učinio je Evropu jačom.

Osvrnuo se i na ruske pretnje upućene zemljama koje podržavaju ovu inicijativu.

- Znam da Rusija zastrašuje različite zemlje zbog ove odluke, ali ne bismo trebali da se bojimo pretnji, trebali bismo da se bojimo slabe Evrope - poručio je.

Na kraju je istakao kako bi Evropska unija od ovoga mogla da ima i direktnu ekonomsku korist, jer bi se tim novcem finansirala kupovina oružja proizvedenog u evropskim fabrikama.

Orban podržao protest paora: "100 odsto su u pravu"

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da su poljoprivrednici koji protestuju u Briselu "100 odsto u pravu" što se protive sporazumu EU i Merkosura, trgovinskog bloka južnoameričkih zemalja.

- Merkosur (sporazum) bi ubio poljoprivrednike - kazao je Orban i dodao da veruje da ima dovoljnog broja lidera zemalja Unije koji se protive sporazumu zbog čega on neće biti potpisan.

Tusk: EU je blizu dogovora

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je kako je Evropska unija postigla značajan napredak u dogovoru o pronalaženju pravednog načina korišćenja zamrznute ruske imovine u Evropi.

Iako se čini da blok još nije u potpunosti usuglasio konkretan mehanizam, dok je Ukrajini finansiranje očajnički potrebno, Tusk je potvrdio da se razmatra neka vrsta reparacijskog zajma temeljenog na tim sredstvima.

Tusk je takođe uputio snažno upozorenje, rekavši kako bi nezavisnost Poljske bila ugrožena ako bi Ukrajina bila prisiljena na predaju.

Najavio je da će Poljska i druge članice nastojati da pronađu rešenje kako bi se ublažile brige Belgije, koja se najglasnije protivi planu.

Protivljenje Brisela proizlazi iz činjenice da se većina imovine nalazi u jednoj kompaniji u zemlji, zbog čega strahuju od pravnih posledica.

Zelenski: "Imali smo dobar razgovor, razumemo se"

Govoreći o razgovorima s belgijskim premijerom Bartom de Veverom, Zelenski je pokazao razumevanje za zabrinutost Belgije, ali je naglasio neuporedivo težu situaciju svoje zemlje.

- Imali smo dobar razgovor, razumemo se - rekao je Zelenski novinarima.

- Razumem njegove rizike, ali mi imamo veće rizike.

Ukrajinski predsednik složio se s izjavom poljskog premijera Donalda Tuska da EU lideri moraju birati između "novca danas ili krvi sutra", ali je dodao kako ne želi nikog da plaši ili zastrašuje. Naglasio je kako se konačna odluka o načinu finansiranja Ukrajine u narednim godinama - bilo kroz zamrznutu rusku imovinu ili na drugi način - mora doneti do kraja ove godine.

Glavna tačka rasprave je korišćenje zamrznute ruske imovine, što objašnjava belgijsku zabrinutost. Većina od 190 milijardi evra ruske imovine, zamrznute nakon početka invazije 2022. godine, nalazi se upravo u Belgiji, pothranjena u briselskoj finansijskoj klirinškoj kući Euroclear. Zbog toga Belgija strahuje od mogućih pravnih posledica korišćenja tih sredstava za pomoć Ukrajini.

Dramatično upozorenje Donalda Tuska

Poljski premijer Donald Tusk uputio je dramatično upozorenje, istakavši kako bi nezavisnost njegove zemlje mogla da bude ugrožena ako Ukrajina bude prisiljena da kapitulira zbog loših odluka ili izostanka delovanja Evrope.

Tusk se kratko obratio novinarima nakon teških pregovora evropskih lidera o daljnjoj pomoći Kijevu.

Premijer je opisao razgovore kao "vrlo težak proces" u pokušaju postizanja dogovora. Naveo je kako grupa kritičnih zemalja, predvođena Belgijom, traži jasne garancije i zaštitne mere.

Reč je o državama koje su, kako je rekao, "teoretski najviše izložene nekoj vrsti odmazde ili finansijske akcije Rusije". Dodao je kako se traže načini da se sve zemlje osećaju ugodno s predloženim rešenjima.

Tusk je oštro pojasnio šta je ulog u ovim razgovorima.

- Želim da ovo konačno svima bude jasno - ne samo našim kolegama ovde u Evropi, već i svima u Poljskoj - da kada govorimo o nužnosti podrške Ukrajini korišćenjem tih ruskih sredstava, to je zato što vrlo dobro znamo da ukrajinska nezavisnost otklanja rizik od agresije ili rata od poljskih granica. Suprotno tome, pad Ukrajine kao rezultat ovog rata značio bi direktnu pretnju Poljskoj - poručio je Tusk.

Ruska centralna banka najavljuje tužbe

Ruska centralna banka najavila je da će podneti tužbe protiv evropskih banaka zbog pokušaja korišćenja zamrznute ruske imovine, javlja Rojters.

Prema navodima Rojtersa, tužbe bi bile podnete ruskim sudovima, a odnose se na planove zapadnih zemalja da zamrznutu rusku imovinu iskoriste za finansiranje pomoći Ukrajini.

Većina od oko 190 milijardi evra ruske imovine, koja je zamrznuta nakon početka rata 2022. godine, nalazi se u Belgiji, tačnije u finansijskoj instituciji Euroclear sa sedištem u Briselu.

Kako navodi Rojters, Evropska unija za sada još nije postigla konačan dogovor o tome hoće li i na koji način ta sredstva biti korišćena za finansiranje Ukrajine.

Ukrajinci uništili vrednu rusku opremu na Krimu

Dronovi ukrajinske službe bezbednosti (SBU) napali su vojni aerodrom Belbek na Krimu. Uništena su dva radara Nebo-SVU, stanica sistema S-400, sistem Pancir-S2 i avion MiG-31, piše Ukrajinska pravda.

Prema njegovim rečima, Ukrajina čini sve što je u njenoj moći da okonča rat, ali nema garancije da će taj proces uspeti, posebno uzimajući u obzir manje pomirljive poruke koje stižu iz Kremlja. Zbog toga je, kako je rekao, nužno da Ukrajina ostane jaka i nastavi da se bori.

Komentarisao je i razgovor s belgijskim političarem Bartom de Veverom, ocenivši ga dobrim. Potvrdio je da postoji međusobno razumevanje pozicija, ali je podsetio da se Ukrajina, kao zemlja u ratu, suočava s neuporedivo većim rizicima.

Objavljena najnovija verzija dokumenta sa samita EU u Briselu

Najnovija verzija završnog dokumenta samita, u koju je Guardian imao uvid, pokazuje da zvaničnici EU pokušavaju da ubede Belgiju.

Belgija, koja u EU drži najveći deo od 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine, saopštila je da neće pristati na zajam za ratne reparacije Ukrajini ukoliko ne dobije neograničene garancije da će ostatak Unije učestvovati u pokrivanju troškova u slučaju da Moskva uspešno tuži kako bi povratila svoj novac.

Više o tome pročitajte OVDE.

Više o protestima pročitajte OVDE.

Bivši britanski vojnik osuđen na 13 godina zatvora

Bivši britanski vojnik osuđen je na 13 godina zatvora, nakon što je zarobljen dok se borio na strani Ukrajine.

Sud u Donjeckoj oblasti osudio je Hejdena Dejvisa (30), koji je zarobljen prošle godine, i naložio da kaznu služi u zatvorskoj koloniji pod maksimalnim merama bezbednosti.

Prema presudi, Dejvis će biti upućen u kazneno-popravnu ustanovu najvišeg stepena obezbeđenja, kakve se često opisuju kao brutalni zatvori sa izuzetno teškim uslovima. Bivši britanski vojnik osuđen na 13 godina u ruskom zatvoru nakon što je zarobljen u Ukrajini.

Sud je izjavio da je "Dejvis učestvovao kao plaćenik u oružanom sukobu na strani Ukrajine i da je primio novčanu nadoknadu za učešće u vojnim operacijama". Prema navodima tužioca, Dejvis je proglašen krivim prema odredbama ruskog krivičnog zakonodavstva o plaćenim borcima.

Ukrajinci probili liniju fronta kod Limana

Počeo sastanak EU lidera sa Zelenskim

Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta,  objavio je da su lideri EU započeli sastanak s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Brislelu.

- Mir nije jeftin. Mir je neprocenjiv. Od početka ruske agresije ukrajinski narod plaća najveću moguću cenu za svoju slobodu. Evropa ostaje odlučna u podršci koliko god bude potrebno - napisao je Košta uz snimak objavljen na druištvenoj mreži X.

Ukrajinci gađali Rostov na Donu, raznet tanker "flote u senci"

Ruski naftni tanker zapalio se tokom noći u luci Rostov na Donu nakon masovnog napada dronovima, saopštio je 18. decembra guverner Rostovske oblasti Jurij Sliusаr.

On je naveo da je brod oštećen u napadu i da su dva člana posade poginula, dok su tri ranjena.

Gradonačelnik Rostova Aleksandar Skrjabin kasnije je potvrdio da je do požara došlo na samom tankeru i da su hitne službe radile na gašenju vatre.

Prema njegovim rečima, brod je u trenutku napada bio privezan uz kej u zapadnom stambenom delu grada. Dodao je i da su, prema preliminarnim informacijama, vlasti uspele da spreče izlivanje nafte.

Merc "ne vidi bolju opciju" od reparacionog zajma Ukrajini

Nemački kancelar Fridrih Merc podržao je reparacioni zajam za Ukrajinu, poručivši da u ovom trenutku "ne vidi bolju opciju".

Uoči samita EU Merc je uvažio zabrinutost Belgije zbog mogućih pravnih rizika i rekao da se nada da će članice Unije uspeti zajednički da ih reše.

- Moramo time da se pozabavimo zajedno kako bismo Rusiji poslali signal snage i odlučnosti - kazao je Merc.

Ursula fon der Lajen: Dogovorili smo se da ćemo danas pronaći rešenje

Belgijski premijer: Ako skačemo, da skačemo svi

Belgijski premijer Bart De Vever izjavio je jutros u belgijskom parlamentu da njegova zemlja i dalje ima ozbiljne rezerve prema planu reparacionog zajma za Ukrajinu ako bi Belgija ostala izložena mogućim pravnim tužbama Rusije.

Poručio je da Brisel traži čvrste garancije da će takvi rizici biti podeljeni među svim državama članicama EU.

- Treba nam padobran prije nego što skočimo. Ako se od nas traži da skočimo, onda skačemo svi zajedno - rekao je De Vever.

On je dodao je da se stvari mogu promeniti u poslednjem trenutku, ali da u predloženom tekstu i dalje postoje otvorena pitanja koja zahtevaju dodatni rad.

De Vever je naglasio da se spor ne vodi oko toga treba li finansirati Ukrajinu.

Zelenski stigao

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski stigao je u zgradu Evropskog saveta u Briselu, gde se održava samit EU.

On je pre dolaska u Brisel ponovio ranije izneti stav da Ukrajina nije spremna da odustane od Donbasa, a da Rusija želi ceo taj region, dok SAD traže kompromis.

Ficov avion imao nesreću u Briselu

Avion Vazduhoplovne službe Ministarstva unutrašnjih poslova Slovačke, kojim je premijer Robert Fico doputovao sinoć na samit EU–Zapadni Balkan i sastanak Evropskog saveta uoči današnjeg samita o Rusiji i Ukrajini, doživeo je nesreću na aerodromu u Briselu.

Premijer je saopštio da je vozilo sa pokretnim stepenicama udarilo u avion do te mere da on više nije sposoban za let.

- Zahtevan samit u Briselu nije počeo dobro. Automobil sa pokretnim stepenicama udario je naš avion na aerodromu tako da više nije u letnom stanju i moramo da ga ostavimo ovde - rekao je Fico.

Fico je u sredu uveče učestvovao na samitu lidera Evropskog saveta i zemalja Zapadnog Balkana.

Makron optimista: Pronaći ćemo zajedničku poziciju

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je po dolasku na samit EU da je neophodno postići zajednički stav o predlozima vezanim uz Ukrajinu.

On je kazao da je Evropska komisija iznela nekoliko opcija i da su pokrenute važne rasprave o tome kako koristiti zamrznutu rusku imovinu.

- Ono što želim da kažem je da moramo da okupimo sve za stolom. Pronaći ćemo zajedničku poziciju - rekao je Makron i dodao da je uveren da će rešenje o finansiranju Ukrajine biti postignuto zato što među evropskim državama postoji zajednička volja za dogovor.

I šefica diplomatije EU misli da su šanse "50/50"

Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije, kazala je novinarima u Briselu da će sporazum o finansiranju Ukrajine biti postignut.

Ona je rekla je da razume pritisak pod kojim se nalazi Belgija, ali je dodala da se EU pozabavila zabrinutošću koju je vlada u Briselu iznela u vezi sa korištenjem zamrznute ruske imovine za takozvani reparacioni zajam.

- Evropska unija ne može sebi da priušti neuspjeh u ovim pregovorima i mora da pokaže snagu - navela je Kalas.

I ona je, kao i nemački kancelar Fridrih Merc, procenila je da su šanse za postizanje dogovora "50/50".

Upad ruskih graničara na teritoriju Estonije

Ruski graničari ušli su na teritoriju Estonije bez dozvole, a incident na reci Narvi objavio je Igor Taro, ministar unutrašnjih poslova zemlje članice EU i NATO.

- Razlog je nepoznat, ali nema pretnje po bezbednost Estonije - dodao je Taro, prenosi estonski javni servis ERR

Nacvodi se da su oko deset časova u sredu 17. decembra estonski graničari, koristeći opremu za nadzor, otkrili nekoliko ruskih graničara na amfibijskom gumenom čamcu (hoverkraftu) na reci Narvi u blizini lukobrana Vasknarva u okrugu Ida-Viru.

Hoverkraft se zaustavio kod kamenog lukobrana, koji se nalazi i na ruskoj i na estonskoj teritoriji na ulazu u Čudsko jezero.

Nakon toga su se trojica graničara iskrcala iz njega, a zatim prošetala pored objekta.

Okupljanje evropskih lidera pred samit

Orban: Biće dovoljno zemalja za blokiranje predloga

Mađarski premijer Viktor Orban, za kojeg Skaj njuz navodi da je najbliži saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, takođe se obratio medijima po dolasku na samit EU u Briselu.

On je novinarima kazao da misli da je priča o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava "mrtva".

- Biće dovoljno zemalja članica koje će kao manjina blokirati predlog o reperacionom zajmu Ukrajini. EU mora da se kloni rata i radi na postizanju mira - poručio je Orban.

Tusk: Ili pare danas ili krv sutra

Poljski premijer Donald Tusk obratio se novinarima po dolasku na samit u Briselu.

- Mi sada imamo prost izbor - ili pare danas ili krv sutra. Ja tu ne pričam samo o Ukrajini, ja pričam o Evropi. Na nama je da donesemo tu odluku i to samo na nama. Mislim da svi evropski lideri moraju da se konačno pokažu dostojnim važnosti koju nosi ova prilika - kazao je bivši predsednik Evropskog saveta.